"Сам"

Седим сам у мраку од светлости скривен,
јер никога нема да ми пружи руку,
као хладан камен изгубљен и неоткривен ,
нико не види моју муку.

Пролазе године живот у тами,
сећања нестају, ништавило вреба,
сви ћемо једном остати сами,
под истом капом свевишњега неба.

О како овај свет полако тоне,
у суморне мисли гордости и блуда,
како бих желео да сам негде другде,
где нема смрти ни страшнога суда.

Само туга, бол и јецај
моју душу прате,
нек им се опрости,
ако ме икад схвате.